Sremuš, divlji beli luk, medvedji luk... sve su to imena za ovu samoniklu jestivu biljku, koja podseća na beli luk. Raste u listopadnim, četinarskim i bukovim šumama na 1.600 met. nadmorske visine na vlažnom tlu. Jestivi su, listovi sremuša u svežem ili sušenom stanju ubrane u proleće pre nego li biljka procveta. U Avgustu se može ubrati sveža lukovica, koja je beličaste boje i duguljastog oblika. Kada protrljate listove sremuša, imaju miris identičan klasičnom belom luku.
Sremuš sadrži eterična ulja, mineralne soli, šećer, vitamin C (čija količina je daleko veća 750 mg% nego li u lukovici 100mg%), karotin, belančevine, masti, i alicin.
Ova biljka je odličan prolećni čistač krvi, želudca i jetre. Snižava krvni pritisak, deluje u lečenju arterioskleroze, ima jako dejstvo na crevne parazite, sprečava infekciske upale sluzokože creva, odličan je u odbrani od gripa i groznice. Sremuš se jede u svežem stanju, u raznim salatama i varivima, umešan u razna testa, ili iseckan i pomešan sa kvalitetnim maslinovim uljem. Osim u svežem stanju, možete i da ga sušite, ili koristite kao vodenoalkoholni ekstrakt. Osobe sa problematičnim želudcem mogu da koriste lukovice koje su prethodno natapani 2-3 sata u toplom mleku.
Dakle sada je sezona sremuša, pa idite u šumu (ako živite u takvim predelima) ili kupite u nekom diskontu, kao što sam ja uradila.
Kupila sam punu kesu sremuša, jedan deo izblendirala, jedan deo sitno iseckala i sve to pomešala sa maslinovim uljem, i malo soli i limunovog soka. Stavila u teglice i sada se samo častim, i uživam u ukusu ove divne lekovite biljke.
Roza
Proizvode možete poručiti i putem telefona/SMS-a na: 063/440-120
