Sećam se, kada sam išla u medicinsku školu, da nam je profesorica iz predmeta „Nega bolesnika“ govorila da je najveća sramota za jedno odelenje kada im pacijenti dobijaju dekubit. To znači da medicinsko osoblje zajedno sa doktorima, ne vodi brigu ama ni malo, o ležećim pacijentima. Da je to tako, potvrdjuju i svakodnevni pozivi od ljudi kome je neko od porodice (uglavnom su to babe i dede) u bolnici, leži i takoreći raspada se. Ljudi su u izbezumljeni!
Savet, za sve one koje imaju ležećeg bolesnika u kući, a pogotovo u bolnici, da na vreme reaguju o sprečavanju nastanka dekubitusa ili o prestanku širenja već postojećeg!
Da reaguju, tako što će na vreme da pribave specijalno dizajnirane, dušeke, jastuke, razne kreme koje će štititi ugrožene delove tela.
Cilj andidekubitus programa je da se pomoću njega preventivno deluje na sprečavanju nastanka, jer je lečenje nastalog dekubitusa, skup i dugotrajan proces. Dekubitusi su najzastupljeniji u bolnicama, socijalnim ustanovama (gerontološki centri) i neretko u kućnim uslovima, obično u toku prve dve nedelje lečenja osnovne bolesti.
