Plastični paradajz

Ja sam dete odraslo u poljoprivrednom kraju u Makedoniji, tačnije tamo gde su najveći proizvodjači paradajza. To je Drenovo, opština Tikveš.

Moji roditelji su imali osrednju njivu na kojoj smo gajili paradajz za naše potrebe a i za pijacu. Pamtim da, paradajz kada sazreje ako se za par dana ne ubere prvo popuca od zrelosti, pa onda počne da trune. Ako se na vreme ubere i odnese kući, takodje za par dana počne da trune. Tako je bilo sa svim vrstama voća i povrća. O ukusima da i ne govorim.

Danas na svu sreću imam svoju baštu pa velikim krugom obilazim sve tezge na pijaci jer svi imaju istog dobavljača, gde je voće i povrće tretirano raznim herbicidima, pesticidima i kojekakvim otrovima.  Sa čime je sve tretirano sam bog zna. Dokaz za to je i ovaj paradajz na slici, kupljen na Somborskoj pijaci pre mesec dana. Stoji i ne kvari se! Liči na plastičnu igračku. Na pijaci se već godinama prodaje samo takvo povrće, plastično. Seljaci iz Kupusine i ostali više i ne proizvode, već i oni od nekuda dovlače na tezge, jer kažu ne isplati im se da na svojim njivama gaje povrće. Kakva glupost. Na ovoj planeti ima dovoljno hrane, i nema potrebe za bilo kakvim veštačkim dodatcima. Narod sve to zna, ne treba ja ovde nikome da pametujem, ali ništa ne poduzima i dalje kupuje to plastično. Narod nema volju ni želju da kupi sebi malo zemlje i hrani svoju porodicu zdravo. Ja sam sa svojom malom zemljicom oko kuće nahranila ne jednu, već više porodica ovog leta. I svi imaju pune zamrzivače zdravog povrća. Kada bi samo malo bili svesniji i vredniji, bili bi zdraviji i ne bi čekaonice u ambulantama bile prepune, ne bi deca bila sklona alergijama, prehladama, slabog imuniteta… itd.

Sačuvaću taj plastični paradajz, baš da vidim koliko će da traje (i ko je jači, ja ili on, ko će pre da se raspadne, ha, ha, ha)…

Roza