Ljuto, ljuto

Ove jeseni, pa sve do sada u Novembru, pobrala sam iz moje bašte poveću količinu, ljutih papričica, raznog oblika i ljutine.

Volim ljuto i to baš ljuto, ljuto i ne smeta mi uopšte, već mi mnogo prija.

Ključni sastojak ljutih paprika je capsaicin, za koji naučnici tvrde da je odličan kod srčanih obolenja i cirkulacije. O tome koliko je važan sastojak kapsaicin imate da pročitate brojne članke na googlu.

Odrasla sam u Makedoniji gde su najveći proizvodjači paprika. Otuda i moja velika ljubav prema paprikama i uopšte prema povrću. Tamo se za njivu sa paprikama kaže piper i kada je nešto mnogo ljuto Makedonci kažu „ođin luto“, što u prevodu znači „vatra ljuto“. Mlevena paprika se takodje zove „piper“.

Kako sam ja prevazišla ljutinu domaćih sorti paprika, sada sam nabavila seme iz uvoza i to nekoliko sorti, a njihova ljutina po Skovilovoj skali se kreće od 500.000 („Habanero“) do 1.500.000 („Trinidadski škorpion“), i još neke druge vrste između koje neću nabrajati. Ilustracije radi, čuveni „Tabasco“ sos ima samo 50.000 Skovila!

Paprike sam napravila sušene, sušena-mlevena „tucana paprika“, i sos „Fabasko“, koji se pravi tako što se paprike samelju u sokovniku i dobijeni sok-kaša se kratko prokuva i nalije u flašicu. Sos ima predivnu crvenu boju, miris treba da se doživi, a ljutina da se oseti. „Probaj ako smeš“ je slogan koji prati ovaj ljuti sos.

Roza