DAJ MI NIŠTA, NAPRAVIĆU NEŠTO

Ja sam Roza, i urednik sam ove stranice koja se bavi zdravljem.
Osmišljam i šijem jastuke za spavanje i za razne druge namene a pripremaću za vas kratke i jeftine recepte, prevashodno od heljdinog brašna, a nećemo zapostavljati i ostala brašna i u to sve ćamo da pomešamo, voće, povrće i Ljubav. Jer bez Ljubavi nema dobrog jela.

Potičem iz jednog malog sela, Drenovo u Makedoniji, gde je povrtarstvo i vinogradarstvo glavni izvor hrane i prihoda za ljude koji tamo žive. Od kada pamtim u mojoj porodici a i svi u selu, za doručak su bili paprike i paradajz, za ručak takodje paprike i paradajz i - nećete verovati - to isto je bivalo i za večeru . Kako? Pa tako što mašta može svašta i samo mala izmenica davala je jelu drugačiji ukus, dobijalo se drugo jelo. Jeli smo povrće u sirovom, pečenom, prženom, kuvanom i sušenom obliku. Hleb se pravio od crnog brašna i pekao u peći. Ne pamtim da smo jeli paštete, salame, kobasice, nezdrave bele hlebove i slatkiše. Glavni prilog je uglavnom bio sir. Moj tata je bio kuvar u školi, i mislim da sam od njega nasledila taj gen dobrog ukusa i mirisa, snalažljivost u kuhinji, kuvanje bez recepata, praviti hranu za jednu osobu ali i za cele svatove !

Po obrazovanju sam medicinska sestra i mada već više godina ne radim u zdravstvu, orijentacija ka sticanju i očuvanju zdravlja mi je ostala životno opredeljenje.

Sa heljdinim brašnom sam se upoznala pre destak godina i sada je nezamenjiv sastojak u mojoj ishrani, što kao zrnevlje, što u obliku brašna. Počelo je tako što sam „slučajno“ otkrila kako proizvodi od heljde odlično utiču na ten i na jačanje imuniteta. Posle je sve išlo spontano, proizilazeći jedno iz drugog.... Sa ljuspicama heljde se igram privatno već više godina, i konačno sam rešila da svoje proizvode stavim na tržište, pa sam i pokrenula ovu Heljda stranicu, da svoje znanje i iskustvo podelim sa vama, posetiocima i čitaocima ove stranice.

Daj mi ništa, napraviću nešto, je rubrika za sve ljubitelje zdrave, jednostavne, jeftine i neverovatno ukusne hrane.

Naslov je svojstven meni, zato što ja, kada nešto želim da napravim, prvo pogledam šta ima u frižideru i/ili u kući i jelo napravim od bilo čega što ugledam; kao da me nešto vodi i – jelo se napravi samo. Dakle, zaista pre toga ne smišljam, ne tražim recepte, već sve radim spontano, kako – recimo - prolazim kroz pijacu i ugledam neko povrće, ja to kupim i neznajući šta  ću od njega da napravim. A zbog prirode mog posla, a i inače, pravim brza, jeftina i ukusna jela, koja budu gotova za 15-tak minuta (do najviše sat vremena).
Moje ”srednje ime“ je “brzina mi je vrlina”.

Znači, moji recepti se spremaju brzo & lako, i imaće mere uglavnom „odokativno“, neće biti kopije sa interneta, već onako kako sam taj dan pravila sebi ručak. I neće počinjati sa: „Uključi šporet“, hahaha!

Molim vas da učestvujete sa komentarima i pitanjima, a ja ću rado da vam odgovorim i da vas posavetujem, kako najbolje znam.

Sa ljubavlju od Roze